Тип сунђера (Phylum Porifera) обухвата водене сесилне животиње. Хране се углавном филтрационо. Углавном живе у морима, а тек неколико врста су присутне у екосистемима копнених вода. Одликују се ћелијским нивоом организације те су веома примитивне грађе.
Тело сунђера је најчешће облика неправилног мешка или пехарастог, најчешће асиметрично или радијално симетрично. Као што и сам назив говори (грч. Porifera= онај који носи поре), тело сунђера је порозно. На телу се разликује велики број пора (остија)- кроз које непрекидно струји вода, доносећи кисеоник и хранљиве материје, а истовремено односећи избачене продукте метаболизма. Поред многобројних отвора (пора) на дисталном крају тела назали се велики, главни отвор -оскулум (osculum) кроз који вода излази из тела. У телу се обично налази једна (или више мањих) централних шупљина- спонгоцел (spongocoel). Површина спонгоцела је обложена хоаноцитама (ћелије са крагном и бичем) које су својствене само сунђерима. Због тога се ендодерм сунђера често означава као хоанодерм. Улога хоаноцита је у апсорбцији хранљивих материја из воде. Покретима бича изазивају струјање воде, на тај начин огрлица "сакупља" хранљиве супстанце и уноси их у ћелиију процесом ендоцитозе.
Сунђере према нивоу сложености грађе можемо разврстати у три морфолошке групе: аскон, сикон и леукон.
Аскон тип грађе сунђера је најједноставнији. Тело је пехарастог или мешколиког облика. Слој ћелија са порама облаже ектодерм на спољашњој страни, а хоаноците облажу пространи спонгоцел. Вода кроз поре улази у спонгоцел, док кроз оскулум излази у спољашњу средину. Сунђери аскон типа су малих димензија и могу живети солитарно или у колонији.
Сунђери немају диференцирани нервни систем. Међутим у телу сунђера су пронађене појединачне нервне ћелије, које имају способност преношења инпулса. Такође не постоје чулне ћелије- које би примале и преводиле дражи.
Како су сунђери на целуларном нивоу организације, респирација и екскреција се обављају читавом површином тела. Размена гасова се одвија процесом дифузије. Продукт разлагања протеина је амонијак.
Сунђери се могу размножавати полно и бесполно. Бесполно сунђери се размножавају:
регенерацијом- када се тело фрагментише, сваки фрагмент надокнади недостајуће делове.
пупљењем- када се на телу "мајке" сунђера формира спољашњи пупољак из кога ће се развити нови сунђер
гемулацијом- формирањем гемула тј. групе ембрионалних ћелија које су заштићене дебелом опном. Гемуле имају функцију у преживљавању неповољних услова. Наиме уколико сунђер угине услед неповољних услова средине, гемуле падају на дно и при поновном наступању повољних услова из њих се развија нова јединка.
Гемуле сунђера
Као и код других животиња полно размножавање подразумева формирање гамета (полних ћелија)- сперматозоида и јајних ћелија. Сунђери су хермафродити тј. иста јединка образује и сперматозоиде и јајне ћелије. Полне ћелије настају од недиференцираних амебоцита. Сперматозоиди се избацују кроз оскулум у воду. Када се сперматозоид фузионише (оплоди) са јајном ћелијом формира се зигот. Деобом и диференцијацијом ћелија из зигота се развија ларва која се креће уз помоћ бичева. Ларва се кроз оскулум избацује у воду где плива одређено време у планктону, а затим се причврсти за подлогу и метаморфозира у млади сунђер.